Zimovanje  - Rajac- januar 2008. godine

U organizaciji Saveza izviđača Zlatiborskog regiona  od 10. do 17. januara  na Rajcu u izviđačkom centru  boravilo je 40 izviđača.. Na zimovanju su učestvovali odredi „ Boško Buha “ Prijepolje, „ Bajina Bašta “ iz B.Bašte i „ Javor “ iz Beograda. Izviđači su svoje vreme provodili na  šetnjama po Rajcu.

Na rastanku bilo je i suza,sto je najbolji znak da je druženje bilo nezaboravno i svi su se dogovorili da se sastanu u maju u  Prijepolju, na petoj smotri izviđaca Zatiborskog regiona.   Slike sa zimovanja

Maja Kostić

O.I.»Bajina Bašta»

Odred izviđača «Bajina Bašta» je od 10.01.- 17.01. 2008. godine boravio je na Rajcu. Sa nama su bili odredi izviđača iz Prijepolja i Beograda.Utisci su neverovatni.Prvog dana, kada smo došli bili smo šokirani.Kreveti na sprat koji škripe itd.Ali u poređenju sa stvarima koje su usledile bila je ovo samo sitnica.Videti svoje prijatelje posle toliko vremena, provesti sa njima nezaboravnih 7 dana pravo je uživanje koje treba doživeti.

A tek šetnja do crkve ... Samo se setim Pekišinih reči: «Ma šta je to samo 7 kilometara u jednom pravcu».A u povratku sasvim druga priča, na svakih 5 minuta pauza.peđa šetnju više nije ni pominjao.naravno posetili smo vrh rajca i vodopade.Uh,gospodin Barbarić ...

Ja njega u svim stvarima mogu nda razumem, ali u jednoj nikako.On ne podnosi narodnjake.Zato nam ih je puštao u umerenoj količini, ali predhodno smo morali da ga molimo pola sata.Bili smo stalni gosti u krčmi i planinarskom domu gde smo pili čaj posle šetnji.Na kraju ipak smo morali da se rastanemo, ali poneli smo puno uspomena.

Milica Jevtić

O.I. «Bajina Bašta»

Da li ima nečega radosnijeg za decu od toga kada dane provode sa svojim prijateljima?!

Ti dani ne mogu da se opišu rečima!

Napokon je došao i taj dugo očekivanida.Moja prva akcija, moje prvo zimovanje sa izviđačima.Utisci su neverovatni, iako je prvih nekoliko sati bilo nekako «čudno», (obično to tako biva), možda zbog toga što ja većinu njih nisam poznavala, a i sredina mi je bila nepoznata.

Tek kada smo stigli pozdravili smo se sa drugarima, razmenili par lepih reči i krenuli na sređvanje stvari, ali pre toga nas nekoliko nije imalo sobu pa smo morali dva sata da čekamo da nam je nađu, tako da nam posle nije bilo ni do čega. Razmišljala sam da se vratim sa Vlajom, pošto je na prvi pogled sve izgledalo «odvratno».Srećom smo mi dobili sobu sa lepim drvenim krevetima koji su jako udobni.

Morali smo da ustajemo u 08:30 časova, u 9 časova bio je doručak, čika Bariša nam je spremao izvrsnu hranu! Svakodnevno išli smo u šetnju po nekoliko kilometara. Obišli smo crkvu, šetnja do nje je bila jsko duga, 7 kilometara u jednom pravcu, neki su izdržali da se vrate, a neki ne. Morali su po njih da dođu sa autom. I neku prelepu krčmicu, gde smo jeli ukusne palačinke, vodopade, išli smo na vrh Rajca i na mnoga druga mesta. Svake večeri imali smo KZP (kulturno zabavni program). Tu smo pevali naše pesmice, igrali se raynih igrica, pravili skečeve, a i čak čika Barbarić nam je dozvoljavao da pištamo pesme koje smo mi želeli.

Dosta smo se družili. Želeli smo da iskoristimo svaki trenutak za igru. Poletarcima povečerje je bilo u 23 h a ostalima u 00 časova. Obično kada se vratimo iz šetnje, odmah smo išli na ručak koji je bio oko 14 časova, pa smo posle imali skoro ceo dan za drzženje i igru. Ponekad smo igrali karte, šah, gatali, neki u karte a neki u šolju.Tu smo proslavili i rođendan naše drugarice Sare, pripremili smo joj iznenađenja, a to je bila velika torta i žurka, pošto je to bilo uoči Srpske nove godine.

Bližio se rastanak. Naravno kao i uvek on je najtužniji. Razmenili smo brojeve, adrese, sumirali utiske i na kraju popzdravili smo se sa svima sa suzama u očima!Polako su odlazili. Prvo izviđači odreda «Javor», zatim odred «Boško Buha», i na kraju mi odred «Bajina Bašta».

Mislim da će mi ovo zimovanje ostati u baš lepom sećanju, pored toga što sam upoznala dosta prijatelja, nego što sam i videla dosta lepih predela na rajcu.

Priroda je prelepa, ja sam stvarno oduševljena !